KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD

BaloonesKad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije ni postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji grad
Continue reading “KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD”

GLEDANO IZ UGLA MAJMUNA

Gledano Iz Ugla MajmunaGledano iz ugla majmuna, mnoge naoko nelogične i glupe stvari izgledaju sasvim drukčije.
Na primer: gledajući iz ugla majmuna, sasvim je prirodno živeti na drvetu! Po toj istoj majmunskoj logici, nema ničeg čudnog ni u svemu drugom što majmuni rade – a poznato je šta sve majmuni rade.
Ako se za trenutak stavimo u ulogu majmuna, nama će mnoge neverovatne stvari postati bliske i razumljive. Tako ćemo drugim očima gledati, recimo na krađe, jer u majmunskom moralu ta kategorija ne postoji. Molimo vas, šta za jednog majmuna znači lepo ponašanje – to jedino može da znači ne ponašati se kao majmun, što je za majmune neprirodno, ako nije i nemoguće!
Stavite se malo u kožu majmuna, pa vam ništa neće biti prirodnije i bliže nego da se češete, vrištite, cerekate i plazite jezik.
Primer majmuna nas upozorava da stvarima ne prilazimo jednostrano i dogmatski.
Majmunski pogled na svet nudi nam veliko olakšanje i rešenje za mnoge neuroze savremenog sveta.
Continue reading “GLEDANO IZ UGLA MAJMUNA”

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA

Zagrljeni ParKad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
“Priroda je puna mojih pogleda na svet”.
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
“U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno.”
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Continue reading “KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA”

KAD SAM JE DRUGI PUT SREO

Zagrljen ParKad sam je drugi put video rekao sam:
“Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.”
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.

Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama
Svim poštarima, svim pesnicima, a naročito sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.

Bojao sam se da preko noći ne izbije rat
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.

Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
Tu ženu sa dve senke
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.

Continue reading “KAD SAM JE DRUGI PUT SREO”

DAR BOŽIJE LJUBAVI

ljubavKada je Meša preminuo, u njegovom stanu u Jovanovoj ulici, prijatelji i porodica su sjedili do kasno u noć. Matija (Bećković) je otišao prije nego što su stigli pogrebnici, a kada je došao sutradan prije podne, pokojnik je još bio u kući. – Mešina žena Darka dočekala me je riječima:

“Da sam znala da svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!”

To je najvrelija ljubavna riječ koju sam ikada čuo! I najbolja potvrda tome “da je svaki čovjek na gubitku ako u životu ne Continue reading “DAR BOŽIJE LJUBAVI”

ZA TEBE GOVORIM

Kamena StopalaAko jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
“Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?”
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
Continue reading “ZA TEBE GOVORIM”

O MEDIOKRITETIMA


Nedavno sam imao susret koji vrijedi ispričati. Na uglu ispred hotela “Balkan” stajao je uglađen čovjek i besplatno dijelio svoje vizit-karte rasijanim prolaznicima.
Na vizit karti je pisalo:

J.Jovanović
mediokritet

Među vizit-kartama bilo je i prevedenih na francuski. Sa neophodnom dopunom:

J.Jovanovič
mediokritet iz Jugoslavije

Pred sobom smo, nesumnjivo, imali čovjeka koji zna šta hoće. Nalazili smo se pred predstavnikom najzdravijeg dijela našeg naroda: on je socijalno osiguran, politički stabilan, konstruktivan, realan, perspektivan, nesumnjiv, vjeran i dovoljno ograničen da bi se na prvi pogled mogao smatrati dobrim i prijatnim.
Continue reading “O MEDIOKRITETIMA”

BUDALE


Nedavno je jedna podla i poznata budala, posle duže pauze, napravila novu budalaštinu.
Svi su se toliko iznenadili da zamalo nisu ispali budale. Pomenuta budala je toliko dugo ćutala da su svi mislili da se opametila.
Neverovatno je koliko imamo malo poverenja u budale. Kad bismo im više verovali, nikakve budalaštine sa njihove strane ne bi nas mogle iznenaditi.
Jedno bi nam već moralo biti jasno: budala uvek mora dokazivati da je budala. Budala mora sačuvati ugled koji uživa kao budala.
Budala se ne postaje preko noći i na osnovu jedne budalaštine koja se lako može zaboraviti. Ko pretenduje da bude budala, mora napraviti neverovatan broj budalaština. Ako se neka budala zadovolji već napravljenim budalaštinama brzo će biti prevaziđena. Ako zaspi na lovorikama, zadovoljna postignutim, budala odlazi u anonimnost, u sivi svakodnevni život – a na scenu stupaju nove i svežije budale.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna. Continue reading “BUDALE”