PROBLEM

KAD NE RJEŠAVATE PROBLEM, STVARATE TRAJNI PROBLEM

Mnogi naši ljudi su izuzetno sposobni da identifikuju probleme u svojoj okolini. Neki su čak i u stanju da ih nazovu pravim imenom, što je već pola rješenja. I tu nastaje nevolja. Pročitaj više

OPRASTANJE

VAŽNO JE OPRAŠTATI

Svi mi znamo da je opraštanje divna stvar, ali je jako teško to i uraditi kada mi treba da oprostimo. Zašto je važno opraštati? Kako uopšte možemo oprostiti osobi koja nas je povrijedila? Pročitaj više

protest

IMA LI SMISLA PRVI MAJ?

Kod nas je prvi maj uvijek povod za – roštilj. Možda za janjetinu s ražnja i solidne količine piva. S druge strane, širom svijeta 1. maj se obilježava – protestima. Nekada je Pročitaj više

lubenica

ŠEST BEZVREMENIH SAVJETA

Prvi savjet je o najboljim stvarima: Gdje god da se nalaziš, potrudi se da tamo budeš svim svojim srcem. Najbolje stvari se dešavaju ljudima kad se najmanje nadaju. Drugi savjet se odnosi na pobjeđivanje Pročitaj više

konformizam

ZATO ŠTO MI SE MOŽE

Ja sam fina osoba, ali ne podnosim svačija sranja. ~ Nepoznat U svemu je zdrava stvar s vremena na vrijeme postaviti znak pitanja na stvari koje ste dugo prihvatali zdravo za gotovo. Pročitaj više

Tag Archives: Matija Bećković

KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD

BaloonesKad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije ni postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji grad

GLEDANO IZ UGLA MAJMUNA

Gledano Iz Ugla MajmunaGledano iz ugla majmuna, mnoge naoko nelogične i glupe stvari izgledaju sasvim drukčije.
Na primer: gledajući iz ugla majmuna, sasvim je prirodno živeti na drvetu! Po toj istoj majmunskoj logici, nema ničeg čudnog ni u svemu drugom što majmuni rade – a poznato je šta sve majmuni rade.
Ako se za trenutak stavimo u ulogu majmuna, nama će mnoge neverovatne stvari postati bliske i razumljive. Tako ćemo drugim očima gledati, recimo na krađe, jer u majmunskom moralu ta kategorija ne postoji. Molimo vas, šta za jednog majmuna znači lepo ponašanje – to jedino može da znači ne ponašati se kao majmun, što je za majmune neprirodno, ako nije i nemoguće!
Stavite se malo u kožu majmuna, pa vam ništa neće biti prirodnije i bliže nego da se češete, vrištite, cerekate i plazite jezik.
Primer majmuna nas upozorava da stvarima ne prilazimo jednostrano i dogmatski.
Majmunski pogled na svet nudi nam veliko olakšanje i rešenje za mnoge neuroze savremenog sveta.

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA

Zagrljeni ParKad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
“Priroda je puna mojih pogleda na svet”.
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
“U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno.”
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.

KAD SAM JE DRUGI PUT SREO

Zagrljen ParKad sam je drugi put video rekao sam:
“Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.”
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.

Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama
Svim poštarima, svim pesnicima, a naročito sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.

Bojao sam se da preko noći ne izbije rat
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.

Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
Tu ženu sa dve senke
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.

DAR BOŽIJE LJUBAVI

ljubavKada je Meša preminuo, u njegovom stanu u Jovanovoj ulici, prijatelji i porodica su sjedili do kasno u noć. Matija (Bećković) je otišao prije nego što su stigli pogrebnici, a kada je došao sutradan prije podne, pokojnik je još bio u kući. – Mešina žena Darka dočekala me je riječima:

“Da sam znala da svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!”

To je najvrelija ljubavna riječ koju sam ikada čuo! I najbolja potvrda tome “da je svaki čovjek na gubitku ako u životu ne

ZA TEBE GOVORIM

Kamena StopalaAko jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
“Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?”
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:

O MEDIOKRITETIMA


Nedavno sam imao susret koji vrijedi ispričati. Na uglu ispred hotela “Balkan” stajao je uglađen čovjek i besplatno dijelio svoje vizit-karte rasijanim prolaznicima.
Na vizit karti je pisalo:

J.Jovanović
mediokritet

Među vizit-kartama bilo je i prevedenih na francuski. Sa neophodnom dopunom:

J.Jovanovič
mediokritet iz Jugoslavije

Pred sobom smo, nesumnjivo, imali čovjeka koji zna šta hoće. Nalazili smo se pred predstavnikom najzdravijeg dijela našeg naroda: on je socijalno osiguran, politički stabilan, konstruktivan, realan, perspektivan, nesumnjiv, vjeran i dovoljno ograničen da bi se na prvi pogled mogao smatrati dobrim i prijatnim.

BUDALE


Nedavno je jedna podla i poznata budala, posle duže pauze, napravila novu budalaštinu.
Svi su se toliko iznenadili da zamalo nisu ispali budale. Pomenuta budala je toliko dugo ćutala da su svi mislili da se opametila.
Neverovatno je koliko imamo malo poverenja u budale. Kad bismo im više verovali, nikakve budalaštine sa njihove strane ne bi nas mogle iznenaditi.
Jedno bi nam već moralo biti jasno: budala uvek mora dokazivati da je budala. Budala mora sačuvati ugled koji uživa kao budala.
Budala se ne postaje preko noći i na osnovu jedne budalaštine koja se lako može zaboraviti. Ko pretenduje da bude budala, mora napraviti neverovatan broj budalaština. Ako se neka budala zadovolji već napravljenim budalaštinama brzo će biti prevaziđena. Ako zaspi na lovorikama, zadovoljna postignutim, budala odlazi u anonimnost, u sivi svakodnevni život – a na scenu stupaju nove i svežije budale.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna.

O POŠTENIM LJUDIMA KOJI KRADU

Na ovim cenama nastala je nova uzrečica: Pošten čovek mora da krade!

Da vidimo koja je razlika između poštenih ljudi koji kradu i lopova.

Pošten čovek nikada ne bi krao da ne mora da krade.

On prezire krađu, gnuša se svojih postupaka.

Krade prema potrebi, i u okviru porasta troškova života.

Niko toliko ne mrzi lopove kao pošteni ljudi koji kradu.

Pošten čovek može da krade čiste savesti, jer on nije lopov.

ISKUSTVO

Iskustvo nam savetuje da se treba bojati, da treba biti oprezan, da ne treba verovati.
Iskustvo nas uči da ne grešimo, da ne ponavljamo ono gde su drugi već stradali.
Svetu, međutim ne mogu pomoći oni koji su načisto sa životom. Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova. Oni kojima je sve jasno, očigledno, poznato i verovatno.
Svetu pomažu mladi i neiskusni, oni koji ne veruju ni u čije iskustvo. Oni koji ne priznaju argumente. Oni koji ne veruju da se istorija ponavlja. Oni koji se ne plaše da pogreše. Oni koji su gluvi za činjenice, slepi za očigledne stvari, puni iluzija, zabluda, snova, ideala, spremni za najveće podvige i žrtve.
Beznadežan slučaj ne može biti heroj. Čovek bez nade i nije pravi čovek. On je kompromitovao sve ideale i ciljeve. Da su na svetu samo takvi, život bi se zaustavio.
Spas čovečanstva je u tome što se ljudi raduju bez iskustva i što u iskustvo ne veruju. Verovati u iskustvo znači biti očajnik bez ijednog razloga za život.
Životu su potrebni oni koji bi poludeli kada bi sve znali. Oni koji bi se poubijali kada bi svega bili svesni.

O SREĆI…Matija Bećković


Šta je sreća?

Sreća je naći u vekni zrno bisera..

Sreća je iz supe izvući prsten.

Sreća je kada vam pronađu dukat u želucu.

Kada vam opale šamar i time izazovu
varnicu genijalne ideje.

Šta je još sreća? Kad slaže metak.

Kad se otvori padobran.

Kad vam prodavac uvije semenke u diplomu pravnog fakulteta.

Sreća je kad čovek otkriva spomenik i otkrije da je to spomenik njemu.

Sreća je kad bolujete od raka, a pregazi vas auto.

Sreća je kad otkrijete Ameriku putujući za Indiju.

VOLIM TE

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko

i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja

Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom

VERA PAVLADOLJSKA


Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

  • MISAO NEDJELJE

    "Znanje je ljudsko neznatno i pametan čovjek ne živi od onoga što zna." - Meša Selimović
  • Kategorije

  • Arhiva