SUSRET DVIJE DUŠE

Dogodi se tako, dva se bića susretnu. Dogodi se da ulože i vrijeme i strpljenje u međusobno pripitomljavanje. I krajičkom oka, izdaleka i jasnim pogledom oči u oči, duše se počnu prelijevati. Pročitaj više

utorak

na umu mi je ovo i ono POVEZANI TEKSTOVI: Nema povezanih postova. Pročitaj više

knjiga

ČAROLIJA KNJIGE

Kako je samo knjiga divna stvar. To je ravan objekat napravljen od drveta sa fleksibilnim dijelovima na kojima je umetnuto mnogo zanimljivih tamnih žvrljotina. Dovoljan je samo jednom virnuti u nju i već Pročitaj više

robert-kiyosaki

OSAM KVALITETNIH SAVJETA ROBERTA KIJOSAKIJA

O znanju: Kad ste mladi radite da naučite, ne da zaradite. O odlučnosti: Spoznaja da morate napraviti promjenu nije dovoljna. Morate stisnuti petlju da to i uradite. O novcu: Novac nije cilj. Pročitaj više

PROBLEM

KAD NE RJEŠAVATE PROBLEM, STVARATE TRAJNI PROBLEM

Mnogi naši ljudi su izuzetno sposobni da identifikuju probleme u svojoj okolini. Neki su čak i u stanju da ih nazovu pravim imenom, što je već pola rješenja. I tu nastaje nevolja. Pročitaj više

Tag Archives: Mali princ

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X

IX

Čini mi se, da je za svoje bjekstvo iskoristio seobu divljih ptica. Ujutru pred polazak, lijepo je uredio svoju planetu. Brižljivo je očistio žive vulkane. Imao je dva živa vulkana. To je bilo sasvim zgodno za podgrijavanje jutarnjeg doručka. Imao je i jedan ugašen vulkan. Ali, kako je govorio: “Nikad se ne zna!” Očistio je, dakle, i taj ugašeni vulkan. Kad su dobro očišćeni, vulkani rade tiho i neprekidno, bez erupcija. Vulkanske erupcije su kao vatra u kaminu. Naravno, na našoj Zemlji mi smo suviše mali da bismo očistili nape vulkane. Zbog toga nam stvaraju toliko neprijatnosti.

Mali princ je, pomalo sjetan, počupao i posljednje izdanke baobaba. Verovao je da se neće više nikad vratiti. Ali svi ti svakodnevni poslovi izgledali su mu toga jutra neobično prijatni. A kad je posljednji put zalio ružu, i spremao se da je stavi pod stakleno zvono, osjetio je želju da zaplače.

– Zbogom, reče on ruži.

Ali ona mu ne odgovori.

– Zbogom, ponovi on.

Ruža se zakašlja. Ali ne stoga što je nazebla.

– Bila sam glupa, reče ona najzad. Molim te oprosti. Pokušaj da budeš srećan.

Bio je iznenađen što mu ne prebacuje. Stajao je, sav pometen, sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu blagu nježnost.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXVII-XXVIII

XXVII

I sada, naravno, prošlo je šest godina… Još nikad nisam pričao ovu priču. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni što me vide živa. Bio sam tužan ali sam im rekao: “To je od zamora…”

Sad sam se malo utešio. To jest… ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronašao njegovo telo. To nije bilo tako teško telo… A ja volim noću da slušam zvezde. Kao pet stotina miliona zvončića…

Ali, evo, događa se nešto neobično. Na brnjicu, koju sam nacrtao za malog princa, zaboravio sam da stavim kožni kaiš! Nikada je neće moći namestiti svojoj ovci. I ja se pitam: “Šta li se dogodilo na njegovoj planeti? Možda je ipak ovca pojela ružu…”

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXV-XXVI

XXV

– Ljudi se, reče mali princ, tiskaju po brzim vozovima, ali ne znaju više šta traže. Onda postaju nemirni i vrte se u krug…

I dodade:

– Ne vrijedi…

Bunar do koga smo stigli nije ličio na bunare u Sahari. Saharski bunari su obične rupe iskopane u pjesku. Ovaj je ličio na seoski bunar. Ali tu nije bilo nikakvog sela i ja sam mislio da sanjam.

– To je neobično, rekoh malom princu, sve je spremno: čekrk, vedro i uže…

On se nasmija, dodirnu uže, i pusti da se čekrk odmota. Čekrk zaškripa kao što škripi stari pjetao na krovu kad dugo nije bilo vjetra.

– Čuješ li, reče mali princ, mi smo probudili ovaj bunar i on pjeva…

Nisam želio da se napreže:

– Pusti mene, rekoh mu, to je suviše teško za tebe.

Polako sam digao vedro do kamene ograde. Tu sam ga čvrsto uglavio. U ušima mi je još brujala pjesma čekrka, a u vodi koja je još podrhtavala, vidio sam kako podrhtava sunce.

– Žedan sam te vode, reče mali princ, daj mi da pijem…

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXIII-XIV

XXIII

– Dobar dan, reče mali princ.

– Dobar dan, reče trgovac.

To je bio trgovac savršenih pilula koje gase žeđ. Čovek proguta jednu nedeljno i ne oseća više potrebu da pije.

– Zašto to prodaješ? upita mali princ.

– To je velika ušteda u vremenu, reče trgovac. Stručnjaci su proračunali. Čovek uštedi pedeset tri minuta nedeljno.

– A šta radi za tih pedeset i tri miunta?

– Radi šta hoće…

“Kad bih ja imao, reče u sebi mali princ, kad bih ja imao slobodnih pedeset tri minuta, uputio bih se sasvim lagano nekom izvoru…”

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXI-XXII

XXI

Tada se pojavi lisica.

– Dobar dan, reče lisica.

– Dobar dan, učtivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide ništa.

– Evo me ovde, reče jedan glas, pod jabukom…

– Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa…

– Ja sam lisica, reče lisica.

– Hodi da se igramo, predloži joj mali princ. Tako sam tužan…

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XIX-XX

XIX

Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine koje je dotada poznavao bila su tri vulkana koji su mu dopirali do kolena. A ugašenim vulkanom služio se kao stoličicom. “Sa jedne visoke planine kao što je ova, pomisli on u sebi, obuhvatiću pogledom celu planetu i sve ljude…” Ali je primetio samo oštre kamene vrhove.

– Dobar dan, reče on za svaki slučaj.

– Dobar dan… dobar dan… dobar dan… odgovori odjek.

– Ko ste vi? upita mali princ.

– Ko ste vi… ko ste vi… ko ste vi… odgovori odjek.

– Budite mi prijatelji, ja sam sam, reče on.

– Ja sam sam… ja sam sam… ja sam sam, odgovori odjek.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XVII-XVIII

XVII

Kad čovek želi da bude duhovit, dešava se da malčice slaže. Nisam bio sasvim pošten kad sam vam govorio o fenjerdžijama. Mogao bih da stvorim pogrešan utisak o našoj planeti kod onih koji je ne poznaju. Ljudi zauzimaju vrlo malo mesta na Zemlji. Kad bi dve milijarde stanovnika koji naseljavaju Zemlju stajali malo stisnuti kao na nekom zboru, lako bi se mogli smestiti na trg dvadeset milja dug i dvadeset milja širok. Čovečanstvo bi se moglo zbiti na najmanje ostrvce u Tihom okeanu.

Odrasle osobe neće vam naravno verovati. One zamišljaju da zauzimaju mnogo mesta. Smatraju sebe važnim kao baobabi. Preporučite im neka računaju. One obožavaju brojeve: to će im se dopasti. Ali ne gubite vreme na taj dosadni zadatak. Nema smisla. Imajte poverenja u mene.

Pošto se našao na Zemlji, mali princ je bio veoma iznenađen što ne vidi nikog. Već se uplašio da nije pogrešio planetu, kad se neki prsten boje meseca pokrete u pesku.

– Dobro veče, reče mali princ za svaki slučaj.

– Dobro veče, reče zmija.

– Na koju sam planetu pao? upita mali princ.

– Na Zemlju, u Afriku, odgovori zmija.

– Oh! Zar na Zemlji nema nikoga?

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XIII-XIV

XIII

Na četvrtoj planeti živio je poslovan čovek. Taj je bio toliko zauzet da čak ni glavu nije podigao kada je mali princ stigao.

– Dobar dan, reče mu ovaj. Vaša cigareta se ugasila.

– Tri i dva su pet. Pet i sedam dvanaest. Dvanaest i tri petnaest. Dobar dan. Petnaest i sedam su dvadeset i dva. Dvadeset i dva i šest dvadeset i osam. Nemam vremena da je ponovo zapalim. Dvadeset i šest i pet su trideset i jedan. Uf! To dakle čini pet stotina jedan milion šest stotina dvadeset i dvije hiljade sedam stotina trideset i jedan.

– Pet stotina miliona čega?

– Šta? Još uvijek si tu? Pet stotina jedan milion… ne znam više… Imam toliko posla! Ja sam ozbiljan čovjek i ne bavim se budalaštinama. Dva i pet su sedam…

– Pet stotina jedan milion čega? ponovi mali princ koji nikada u svom životu nije odustajao od pitanja koje bi jednom postavio.

Poslovni čovjek diže glavu:

– Za pedeset četiri godine koliko stanujem na ovoj planeti, uznemirili su me samo tri puta. Prvi put je to bilo prije dvadeset dvije godine, kad je neki gundelj pao bogzna otkuda. Pravio je strašnu buku i ja sam četiri pouta pogriješio u sabiranju. Drugi put je to bilo prije jedanaest godina, kada sam obolio od reume. Nedovoljno se krećem. Nemam vremena da tumaram. Ja sam ozbiljan čovjek. Treći put… eto sada! Rekao sam dakle pet stotina jedan milion…

– Milion čega?

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XI-XII

XI

Na drugoj planeti živio je neki uobraženko.

– Ah! Ah! Evo jednog obožavaoca, koji mi dolazi u posjetu, uzviknu izdaleka uobraženko, čim je spazio malog princa.

Jer, za uobražene ljude svi drugi su obožavaoci.

– Dobar dan, reče mali princ. Imate smiješan šešir.

– Zato da bih mogao da pozdravljam, odgovori mu uobraženko. Da bih mogao da otpozdravljam kad mi kliču. Na žalost, ovuda nikad niko ne prolazi.

– Zbilja? reče mali princ koji nije razumio.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X

IX

Čini mi se, da je za svoje bjekstvo iskoristio seobu divljih ptica. Ujutru pred polazak, lijepo je uredio svoju planetu. Brižljivo je očistio žive vulkane. Imao je dva živa vulkana. To je bilo sasvim zgodno za podgrijavanje jutarnjeg doručka. Imao je i jedan ugašen vulkan. Ali, kako je govorio: “Nikad se ne zna!” Očistio je, dakle, i taj ugašeni vulkan. Kad su dobro očišćeni vulkani rade tiho i neprekidno, bez erupcija. Vulkanske erupcije su kao vatra u kaminu. Naravno, na našoj Zemlji mi smo suviše mali da bismo očistili nape vulkane. Zbog toga nam stvaraju toliko neprijatnosti.

Mali princ je, pomalo sjetan, počupao i posljednje izdanke baobaba. Vjerovao je da se neće više nikad vratiti. Ali svi ti svakodnevni poslovi izgledali su mu toga jutra neobično prijatni. A kad je poslednji put zalio ružu, i spremao se da je stavi pod stakleno zvono, osjetio je želju da zaplače.

– Zbogom, reče on ruži.

Ali ona mu ne odgovori.

– Zbogom, ponovi on.

Ruža se zakašlja. Ali ne stoga što je nazebla.

– Bila sam glupa, reče ona najzad. Molim te oprosti. Pokušaj da budeš srećan.

Bio je iznenađen što mu ne prebacuje. Stajao je, sav pometen, sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu blagu nežnost.

– Naravno, ja te volim, reče mu ruža. Moja je greška što o tome nisi ništa znao. To nema nikakvog značaja. Ali i ti si bio glup kao i ja. Pokušaj da budeš srećan… Ostavi to stakleno zvono. Ne želim ga više…

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi III-IV

III

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim odakle je došao. Mali princ, koji mi je postavljao mnogo pitanja, kao da nikad nije čuo glas. Riječi izgovorene slučajno, malo-pomalo su mi sve otkrile. Tako, kad je prvi put spazio moj avion (neću da crtam svoj avion, to je isuviše težak crtež za mene) on me upita:

– Kakva je to stvar?

– To nije stvar. To leti. To je avion. To je moj avion.

Bio sam ponosan da mu ispričam kako letim. Tada on uzviknu:

– Kako! Ti si pao s neba!

– Da, priznadoh skromno.

– O! Kako je to čudno…

I mali princ se nasmija grohotom što me je mnogo naljutilo. Želim da ljudi ozbiljno shvataju moje neprilike. Zatim on nastavi:

– Znači da i ti dolaziš s neba! Sa koje si planete?

Tračak svjetlosti kao da osvijetli tajnu njegova prisustva, te ga upitah iznenada:

– Ti, dakle, dolaziš sa neke druge planete?

Ali on ne odgovori. Klimao je lagano glavom gledajući moj avion:

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi I-II

I

Kad mi je bilo šest godina, vidio sam jednom prilikom jednu veličanstvenu sliku u nekoj knjizi o prašumi koja se zvala “Istinite priče”. Slika je predstavljala zmijskog cara kako guta neku zvijer. Evo toga crteža.

U knjizi je pisalo: “Zmijski car guta svoju žrtvu cijelu, ne žvačući je. Poslije toga nije u stanju da se kreće i spava šest mjeseci dok je ne svari.”

Mnogo sam tada razmišljao o pustolovinama u prašumi i uspio sam da olovkom u boji nacrtam svoj prvi crtež. Moj crtež broj 1. Izgledao je ovako:

Pokazivao sam svoje remek-djelo odraslim osobama i pitao ih da li se plaše moga crteža.

One su mi odgovarale: “Zašto bismo se plašili jednog šešira?”

Moj crtež nije predstavljao šešir. On je predstavljao zmijskog cara koji je progutao slona. Nacrtao sam tada zmijskog cara iznutra, kako bi odrasle osobe mogle da shvate. Njima su uvek potrebna objašnjenja. Moj crtež broj 2 izgledao je ovako:

Odrasli su mi savjetovalo da se ostavim crtanja zmijskog cara spolja ili iznutra i da se pozabavim geografijom, istorijom, matematikom i gramatikom. I tako sam u šestoj godini napustio sjajnu slikarsku budućnost. Bio sam obeshrabren neuspjehom svoga crteža broj 1 i svog crteža broj 2. Odrasle osobe nikada ništa ne shvataju same, a djecu zamara da im stalno daju objašnjenja.

Morao sam, dakle, da izaberem neki drugi poziv i naučio sam da upravljam avionom. Letio sam svuda pomalo. A geografija mi je, to je tačno, mnogo koristila. Umio sam na prvi pogled da razlikujem Kinu od Arizone. A to je vrlo korisno ako čovjek zaluta noću.

  • MISAO NEDJELJE

    "Znanje je ljudsko neznatno i pametan čovjek ne živi od onoga što zna." - Meša Selimović
  • Kategorije

  • Arhiva