Tag Archives: Borba
HEGEL
Nemoj biti spavalica nego uvijek budan! Jer ako si spavalica, onda si slijep i nijem. A ako si budan onda vidiš sve i svemu kažes što je. A to je um i vladavina svijetom.
Istoriju ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi puta kao farsa.
Prava je budala čovjek kome traže njegovo iskreno mišljenje, i on im ga daje.
Bolje je boriti se i gubiti bitku nego nikada se ne izboriti.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE SAM NAUČIO
Imam tu divnu ljudsku privilegiju da mi već treću godinu za redom ljudi pišu o sebi, o svojim životima, usponima i padovima, nadanjima. Imam tu čast da mi veruju, da mi se otvaraju i da samim tim neposredno učestvujem u mnogim životima, da pratim sreću i nesreću kako se neizmenično smenjuju, da budem primer nekome…
Mnoge od tih ljudi nikada nisam sreo, neke jesam, sa nekima sam se i zbližio, postao prijatelj…
Pišu mi uglavnom o bolu, svakodnevnoj patnji koju osećaju, nedostatku smisla, nemogućnostima da se izraze i o životnim
PORAZI SU POBJEDE
Izgubila sam mnoge borbe.
I nije mi žao.
Jer i porazi su dio života.
Svaku pobjedu znala sam da proslavim.
Svaki poraz – sa suzama da ispratim.
Valjda to tako obično biva.
Ali ipak, kada sve stavim na papir,
nisam ja ništa sretnija i ništa pametnija
nego što sam juče bila.
KADA JE SVEMU KRAJ?
Ponekad zastanete, poželite od svega da odustanete, ali nemojte.
Jer ako odbacite svoje snove, niko ih neće pokupiti.
Borite se za ono što vam je važno i do čega vam je stalo.
Ne dopustite da vam to oduzmu i sruše.
Uvijek gledajte naprijed i samo naprijed,
jer nikada nije toliko loše da ne može biti gore,
niti toliko dobro da ne može biti bolje.
Ma na kraju krajeva, uvijek sve ispadne dobro,
JER AKO NIJE DOBRO – ONDA NIJE KRAJ.
DŽULIJAN ASANŽ
Nemoguće je ispraviti zloupotrebe ako ne znamo da se dešavaju.
Možda ću u starosti s velikim zadovoljstvom raditi u laboratoriji i tiho razgovarati sa studentima u ljetnje predvečerje i nezainteresovano prihvatati ljudske patnje. Ali ne sad; kada su ljudi na vrhuncu svoje snage, ukoliko imaju ubijeđenja, dužni su da djeluju u skladu s njima.
Svaki put kad svjedočimo nepravdi i ne uradimo ništa povodom toga, mi obučavamo naš karakter da bude pasivan u prisustvu nepravde i na taj način na kraju gubimo svaku sposobnost da odbranimo sebe i one koje volimo. U modernoj ekonomiji je nemoguće izolovati se od nepravde.
Ako već samo jednom živimo, hajde bar da od toga napravimo smjelu avanturu u koju ćemo upregnuti sve naše snage. Hajde da to bude sa sličnim ljudima na čija
MORAŠ DA SE BORIŠ!
Jednostavno, živimo u vremenu razotkrivanja, drugačijem od prethodnog koje je bilo stabilno i u kome se znalo šta je prihvatljivo a šta nije, i teško nam je da to promijenimo u glavi. Živjeli smo u društvu u kome su nam stvari stizale od nekog, neko drugi je odlučivao umjesto tebe, CK ili tako neko, i ti ne moraš ništa sam da radiš. Sada živimo u društvu u kome za sve moramo sami da se izborimo. E, to je demokratija, to je taj sistem za koji pojma nemamo šta je. Mislili smo: došli Marsovci pa nam donijeli demokratiju! A demokratija ne postoji bez nas, naši predstavnici u parlamentu su onakvi kakvi smo mi, oni su naše ogledalo.
ABDULAH SIDRAN
Ne možemo krepati k’o stoka, moramo se do zadnjeg daha boriti da prepoznamo svjetlo. Nekakvo, negdje mora biti, pa bolje u takvoj borbi krepati i ako ga ne ugledamo, nego odustati, predati se, utopiti se u ovo što je naopako.
Pjesme su često pametnije od svojih autora.
Shvatio sam da je cijeli moj život, život moje braće, pa će se to odnositi i na život moga sina, i njegovoga sina, određen sudbinama naših očeva.
Nemoguće je mijenjati mentalnu strukturu naroda, niti se ona da identifikovati, pa da bi bila baš takva i takva, jedinstvena, unipolna, apsolutno nemoguće, niti se to da ustanoviti.
Život je posao. Tako i bolesti koje nasrću na ljude u poznim godinama valja tretirati kao dio posla.
