Poezija « Mudre misli

www.mudremisli.com on Facebook

KOLIKO TE VOLIM

Neka ti više ništa ne kažem.

Bolje je samo da budeš tu.

Daleko.

Ali ovdje…

Znaš ti dobro gdje živiš!

Moj život je tvoj jedini pravi dom.

Tako si blizu da ne znam gdje

između nas stane sve što smo rekli

i ono što nikad nećemo.

PREDAJA GRADA

Ja imam strah za ovaj grad.

Od pada ulicâ u nagađanja

O podzemnom prolaženju.

Od izliva psihotičnog otpada

Pod mostom što se ruši u reku

Klonuo svaki čas.

Od zamora materijala.

Od divlje gradnje odnosa

Sa pokradenom građom

Na trošnim temeljima ljubavi.

KORACI

Koraci tvoji, kad se rode
iz moje ćutnje, sveti, sneni,
i postelji moga bdijenja hode
zanijemili i zaleđeni

kako su blagi, uzdržani,
o, čisto biće, sjenko draga!
Bogovi!…sve što me slutnjom hrani
nose mi tvoja stopala naga!

Ako usnama iz daleka
poljupca okrjepu i spokoj
već spremaš biću što te čeka
u mojim mislima duboko -

zastani, preslatko stvorenje

MILO MOJE

Oprosti, ali ja ne zaboravljam.

Oktobarske kiše i novembarske tuge.

Daleke puteve i izgubljene tragove.

Dane čekanja, noći nadanja

i susrete…

Ne zaboravi, ja opraštam.

Sve zaboravljene trenutke.

Priču nastalu poslije one tišine,

koja je vrijedila

više od naših života zajedno.

Avaj! Ljubav žena ! Poznato je
Da je divna ali i strašna stvar;
Jer, sve što imaju, stavljeno je na tu kartu,
I ako ona izgubi, život im ništa više ne može dati na dar
Osim loših imitacija prošlosti same,
I njihova je osveta zato kao skok tigra
Smrtonosna i brza, i teška; a opet, kako prave muke
Trpe one – udarce [...]