ČOVJEK MORA PREVAZILAZITI SAMOG SEBE

July 13, 2012 admin Nema komentara

Jedan stariji prijatelj Brus Lija ispričao je sljedeću priču. Brus i ja smo svaki dan trčali tri milje, prilično brzo, za otprilike 21-22 minute. To je manje od osam minuta po milji. (Napomena: kada je sam vježbao Brus Li bi jednu milju istrčao za manje od šest i po minuta). I tako mi je jednog jutra rekao: „Idemo da istrčimo pet milja.“ Rekao sam mu da ne mogu toliko trčati jer sam mnogo stariji od njega. On je na to rekao: “Slušaj, kada istrčimo tri milje prebacićemo u veću brzinu i ostaće ti manje od dvije milje da istrčiš.“ Pristao sam na to. I tako smo istrčali tri milje, u četvrtoj smo trčali oko tri-četiri minuta i tada sam počeo odustajati. Bio sam veoma umoran, srce mi je jako lupalo, osjećao sam da ne mogu više što sam mu i rekao – dok smo još uvijek trčali – „ako nastavim doživjeću srčani udar.“ Na to mi je on samo odgovorio: „Onda umri!“.

Na to sam tako poludio da sam na kraju istrčao svih pet milja. Nakon tuširanja sam odmah otišao da se vidim sa njim rekavši mu: „Zašto si ono rekao?“ Odgovorio je:

„Možeš biti živ a isto tako možeš biti i mrtav. Ozbiljno, ako stalno postavljaš granice na ono što možeš ostvariti, fizičke ili bilo koje druge, to će te cijelog obuzeti i proširiti se na sve aspekte tvog života. Proširiće se na tvoj posao, tvoju moralnost, na cijelo tvoje biće. Ne postoje granice. Postoje platoi, ali ne smiješ dozvoliti da se na njima zadržavaš, moraš otići iznad njih. Ako te to ubije, ubije te i gotovo. Čovjek mora stalno prevazilaziti samog sebe.“