Stojim na Trgu Republike.
Prijateljica me, po dogovoru čeka kraj Pozorišta. No videvši me izdaleka, prikovanu na trgu, bez sumnje misli da me je pogrešno razumela. Zašto bih inače ja tamo zurila u nebo, a ona gubila vreme kraj prodavaca mimoza i visibaba.
Ja sam, međutim i dalje posmatrala slikara koji vuče poteze po vazduhu, koristeći se u tu svrhu jatima golubova.
U ruci mu kesa zrnevlja, zasipa njime asfalt pred sobom. Sa simsa Muzeja, na taj znak, u zastrašujućem broju polete golubovi, uz prhut nalik huku nerazumljive oluje.
Popadaju ničice na trotoar, jedni kraj drugih, i jedni na druge, kraj stopala začuđenih posmatrača. Mađioničar se tada izmakne i krene. Istog časa golubovi uzlete i sjate se na njegovoj ruci, ostavljajući za sobom, poput mlaznjaka, na tom veoma kratkom i brzom putu, svež magličast trag.
Zatim on raspe seme po drugom delu platoa, kuda se i oni istog trena munjevito ustreme.
I tako – sve dok u kesi ima zrnevlja.
Sred mekih grudvica sive i bele boje, gospodar prizora maše, ne rukama, niti maramom, već golubovima. Leti njima. Njima sleće.
Slika nalik pernatoj meduzi koja širi i skuplja iznenada okrilaćene krake.
Prizor mi se dopada – nestvaran je, a opet zbiljski, i zaista prestonički.
Čini mi se da ga naše oči, gladne prirodnih spektakala, zaslužuju.
Trg je, zahvaljujući njemu, postao poprište umetnosti koja se dešava.
A njen stvaralac pri tom kao da nije niko, ili je bilo ko – svako, ko vazdušni prostor čita na svoj način i time se u njega i sam upisuje.
Na svoj način to su ptice, u neprestanom odlasku i dolasku, ali i ponuđivač slike, čovek sa zrnevljem.
I zrnevlje je od ne malog značaja: moglo ga je u kesici biti više ili manje, i ta činjenica sasvim neizvesno upravlja dužinom i ritmom leta, uglovima pod kojima na tle padaju podnevne ptičje senke, čiji paučinasti splet, što ukida trajanje a promoviše zbivanje, tvori prizor koji zapravo nema jednog, isključivog tvorca.
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- OČI U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke....
- ŠTA JE LJUBAV? Svih ovih proteklih godina posmatrala sam muškarce i žene…uvek sam...
- PRVI POLJUBAC To je prvi gutljaj iz pehara koji bogovi napuniše iz...
- SELIMOVIĆ Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi....
- OSAMLJENOST Osamljenost me oblikovala na svoju sliku i priliku. Zbog prisutnosti...
- BOGOJAVLJENSKA NOĆ Čitavu kasabu obavio je gusti mrak i samo što u...
VAŠI KOMENTARI