DIJAGNOZA: SAMOĆA!
Kada ti telefon ćuti – TO NIJE SAMOĆA.
- To su loši prijatelji…
Kada slušaš otkucaje časovnika – TO NIJE SAMOĆA.
- To je isuviše slobodnog vremena…
Kada nemaš nikoga da čekaš – TO NIJE SAMOĆA.
- To je pesimizam…
Kada kradeš komadiće tuđeg života da bi popunio svoj – TO NIJE SAMOĆA.
- To je sumnja u sebe…
Kada nema nikoga s kim možeš da popričaš, a ti započneš razgovor sa samim sobom – TO NIJE SAMOĆA.
- To je bolest…
Kada plačeš po cijeli dan u praznom stanu – TO NIJE SAMOĆA.
- To je depresija…
Kada misliš da te niko ne razumije – TO NIJE SAMOĆA.
- To je egoizam…
Kada hoćeš da zavrištiš od očaja – TO NIJE SAMOĆA.
- To je bol…
Kada misliš da nikome nisi potreban – TO NIJE SAMOĆA.
- To je zabluda…
Samoća je nešto što mi sebi umišljamo onda kada nam niko ne kaže one dvije kratke riječi: VOLIM TE!
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- SAMOĆA ...
- SAMOĆA ...
- DIJAGNOZA “Prije nego što samom sebi utvrdiš dijagnozu depresije ili niskog...
- SAMOĆA Svoju snagu prepoznaćeš po tome Koliko si u stanju Da...
- UMJETNIK-ŽURBA-SAMOĆA U čudnu me nedoumicu stavlja umjetnik koji ne osjeća potrebu...
- SAVJETI O ŽIVOTU, LJUDIMA I SREĆI (Dio 3.) Niko ne voli sveznalice. Nauči kako da govoriš pred većom...
covjek ne moze biti usamljen ako bilo gdje na svijetu ima prijatelja,srodnu dusu…..
Ova dijagnoza je tacna i ovo su samo neke faze te bolesti.
Samosazaljenje, lopov koji krade mrvice tudjeg zivota, pogled na par koji se grli i ljubi sklanjajuci glavu od pitanja koje boli:a zasto ne i ja?
Niko nije rodjen da bi ziveo u samoci…, ona dolazi posle velikih razocarenja i kad jednom udobno smesti svoje veliko dupe ne pada joj na pamet tek tako lako da ode.
Isprva ocekujes da je neko otera, a onda ipak moras da je prihvatis.
Ponekad se zaglavis u nekoj fazi pa ni makac se ne pomeras, vec drugu preskocis kako tako.
Ali ona je jos tu, uporna u svojoj tisini, a ti ne znas sta ona zeli od tebe, a ne znas ni sta ti zelis od samoce.
Posle svih ovih faza dolazi ona gde:kada pogledas zaljubljeni par kazes:super, kako su samo slatki!
i radujes se toj sreci, ne pada ti toliko tesko da jedes sam, cak mozes i noge popeti na sto i onda eto drustvo je tu!
I konacno si je prihvatio, sem sebe pocinjes da primecuje i lepotu oko sebe i da istinski uzivas u njoj, da li tu lepotu nose ljudi, ili je nalazis u parku i sumi…nebitno.
Radujes se tudjoj sreci, radujes se danu, pocnes da se radujes sitnicama za koje nisi ni znao da postoje jer nisi imao oci za to, i ne maltretiras sebe pitanjima kad ce tebe tvoja da mune.
I nisi vise lopov da krades tudje mrvice.
Kod samoce ima i jedna dobra stvar.
Postanes bunar ljubavi i samo treba neko koficu da prinese:)
Silno grlis i ljubis ljude, taman da im dusa izadje na nos, jedva cekas da ih ugostis,ne nisu to mrvice koje zelis da krades, to je pun tanjir ljubavi koji zelis da das.
I odma sebe prepoznas da licis na one stare ljude koji zive u samoci, na svoju stariju komsinicu, pa ajde ako cemo bar liciti po tome samo da nemam veliki nos! (svi stariji ljudi imaju veliki nos)
Ali ipak ostane nesto sto ne mozes da prevazidjes (mozda je do faze)….tuga…tiha tuga, eto tako dodje i ona ponekad.
Samoca je putovanje, najduze covekovo putovanje ona pretura po lavirintima mojih misli, dugo smo se jurili, onda smo seli da se lepo igramo najbolje sto mozemo…jer smo nas dve…Samoca i Ja.
@Nimfica Bu: Hvala na ovome
Sjajan tekst
Savrsen tekst! Ziva istina. Bravo!!!!
delimicno tacno,ovo se ne odnosi na ljude koji su hendikepirani,slepi,gluvonemi,sa govornom manom…oni bi itekako voleli da se druze ali cesto nailaze na odbojnost,a cesto se i sami plase da stvaraju nova poznanstva zbog svog hendikepa…sta mislite o tome
ne mora da se odnosi na hendikepirane osobe.mi zdravi da kazem ,,normalni” ljudi imamo problema sa samoćom i usamljenošću.npr ja ceo svoj život sam miran i povučen dopuštao sam da me svi gaze i sprdaju se na moj račun imam more kompleksa ni sa kim se skoro ne družim,imam osećaj da me svi izbegavaju ako neko može da mi pomogne neka odgovori odmah bio bih vam beskrajno zahvalan
Manje razmišljaj o tome kako si usamljen. Uzmi papir i olovku i zapisi sve sto bi voleo da radiš onda kada ti misli bivaju preokupljene mislima o samoći i o tome gde si grešio. Kako bih rešila problem ,,miran i povučen”? Kreni na neku aktivnost(sport, ples, teretana), uverena sam da ,,postoje u nama neke neprevodive dubine, neke stvari neprevodive u reči”, sigurno da bi nešto moglo da te natera da se pokreneš, probudiš maštu i promeniš svoju trenutnu situaciju. Upoznaćeš ljude, družićeš se. Trgni se, upoznaj prvo sebe, nađi inspiraciju, zavoli sebe, pa tek druge. Zašto tako? Zato što ćeš onda više ceniti sebe i nećeš svakome dopuštati da te gazi i kao što i sam kažeš ,,sprda” se na tvoj račun. A i jednostavno kada se dobro osećaš u svojoj koži, znaćeš kako i drugima da ugodiš. Voliš sebe i voliš ceo svet.
samoca je kad bezuspesno pokusavas da nekome privuces paznju a samo ispadas budala,kad trazis neciju paznju a na kraju samo slusas njihove probleme,kad si onemogucen da budes onakak kakav zaista i jesi,pa cak kad i pokusas nesto da uradis oni te ne shvataju….kad si okruzen nezreloscu i hedonizmom nekoga koga volis a znas da uvek mozes to da promenis,da pobegnes od svega i zapocnes novi zivot a to ne cinis da nekome ne unistis sve…u samoci shvatis da si jaci od drugih i prestanes da se obazires na gluposti i ogovaranja ‘boljih’ od tebe…pocnes da gledas na druge drugacije i dublje,sazris …samoca je kad te neko laze a ti cutis jer vidis da laze i sebe…kad pristajes na sve a znas da samo tvoja ljubav nije dovoljna.
Samoća je kad misliš da sve znaš pa si se prestao učiti…
Od sad prvo misli na sebe pa onda na druge!!!Nadji nesto sto volis..Ako si usamljen ili ti je dosadno uzmi biciklo provozaj se,kupi neke novine ,pogledaj film..Budi sebi najbolji prijatelj..Ako drugi to ne shvataju onda oni imaju veci problem od tebe..Ne brini!!
Koliko sinonima za samocu..