BOGOJAVLJENSKA NOĆ

Posted on January 19, 2011
Filed Under Najljepši odlomci | 27 Comments

Čitavu kasabu obavio je gusti mrak i samo što u maloj, sirotinjskoj kućici, tamo na kraju mahale, još treperi slaba svjetlost. To je kratka svijeća lojanica, bori se sa smrću…
Na poderanom dušeku leži bolesna žena. Blizu njezine glave je malo pendžere, kraj njega sjedi mršavi i blijedi sedmogodišnji mališa, pa zamišljeno gleda u nebo. Nalaktio se na kraj pendžera, podnimio se rukom, pa niti se miče niti govori.
- Majko boli li te puno?
- Oh..boli…
- Ne boj se sve će proći!
Po svemu nebu osule se zvijezde i kao da se smješkaju na njega.
Jedna zvijezda zatreperi, poleti i iščeznu u noći, ostavivši za sobom svijetao trag…
- Sad će! – tiho prošapta.
On je mislio da će sada popadati još nekoliko zvijezda i tada će biti ono što upravo i čeka: da će se otvoriti nebesa. Baš jutros je razgovarao sa svojim drugovima u školi, te jedan reče da se uvijek o ponoći, uoči Bogojavljenja, otvore nebesa. I tad, šta god ko zaželi, neka zaište, pa će mu se ispuniti.
- Ja ću iskati zlatna konja!- reče jedno.
- Ja carske haljine!
Samo je on šutio.
- A ti šta ćeš? – zapitaše ga.
- Ja… da mi ozdravi majka…
Već je smislio i rečenicu koju će reći. Ali mora brzo izgovoriti, pošto se nebo začas zatvori.
- Bože da mi ozdravi majka! – tako će reći.
- Majko! – zovnu je tiho. Još malo pa ćeš ozdraviti! A zatajio je kako će ozdraviti. Htio je najprije da joj izmoli od boga zdravlje, pa tek ujutru, kad se probudi zdrava i vesela, da joj kaže kako je čekao otvaranje nebesa i kako je on Boga umolio. Ujedanput kao da nestade svijeh zvijezda s neba… pa nije to da su trepnule i iščezle, nego kao da ih je neko zaklonio mračnim čaršavom. Malo-pomalo osvijetli malu sobicu jače nego što je lojanica osvjetljavala, dok ujedanput strašno sinu. I blisne tolika svjetlost da malome čisto zaslijepi oči. “Otvorila se nebesa”, kao da mu sinu kroz glavu.
glasno izgovori naučene riječi:
- Bože, da mi ozdravi majka!
Kako to reče svijetlost nestade. A tog istog časa on lijepo ugleda majku kako se diže s dušeka i ide njemu da ga zagrli. Ona bijaše sada tako lijepa, krepka, zdrava, kakvu je on poznavao dok je bio vrlo mali. A ona ga pritiste na prsa i poče ljubiti, toplo ljubiti. Ti poljupci bijahu mu tako dragi, tako slatki!. Čisto ne zna šta bi radio od prevelike sreće. Pa i on zagrli nju i poče joj vraćati još toplije i jos slađe.
Zora je osvanula kad se probudio.

Svetozar Ćorović

Comments

27 Responses to “BOGOJAVLJENSKA NOĆ”

  1. marijatod on January 19th, 2011 17:40

    da sam to samo znala pre mnogo godina, možda bisve bilo drugačije…nisam znala zaBogojavljensko nebo!

  2. Vladana on January 20th, 2011 19:15

    Ali ovo nije do kraja ispricano, na kraju se on budi..i vidi da mu je majka umrla…:( Bas tuzno!:(

  3. TaShA PFC on January 24th, 2011 21:36

    eeeee ima li ovaj tekst preprican negde……..:-)

  4. Teryka on November 28th, 2011 20:30

    dobro je sto nema kraj :((((

  5. Safeta on December 28th, 2011 17:24

    Mislim da je vise prepisano nego prepricano…:P

  6. MARIJA on January 18th, 2012 13:48

    EXTREA SMA DA PREPISEM….I GOTOVO PREPRICAVANJE

  7. Panic on January 22nd, 2012 19:53

    Gde mogu naci ceo tekst? Brzo ! :D

  8. ana on January 24th, 2012 17:11

    :(

  9. urosh on January 24th, 2012 20:29

    a gde je kraj xD

  10. trajche on January 25th, 2012 12:38

    Evo nastavka.
    Зора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  11. lmfao on January 25th, 2012 19:35

    Moze li molim vas sastav o opisu glavnog lika HITNO POTRBNOOO bAR DVIJE TRI RECENICE ZA TAKMICENJE JE DO SUTRA MI TREBA MOLIM VAS

  12. SELENA on January 29th, 2012 16:14

    aa de je nastavak! :o

  13. Stasa on March 15th, 2012 18:08

    Jako mi je svidela ova prica…Samo bih vas molila,da li ima roman,ili nema?

  14. Stasa on March 15th, 2012 18:09

    I gde je nastavak?

  15. FILIP on October 2nd, 2012 15:52

    kako da nadjem celu pricu

  16. Filip Vasic on October 9th, 2012 15:11

    Evo vam nastavak
    3ора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  17. Filip Vasic on October 9th, 2012 15:13

    ора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  18. Žaklina on January 23rd, 2013 9:14

    Lepa je priča :)

  19. melina on January 23rd, 2013 15:33

    tuzan krajjjjj

  20. djordje on January 26th, 2013 12:28

    mnogo tuzna prica radili smo je sada na srpskom.

  21. Micyy on February 5th, 2013 19:31

    ja sam plakala….prica je prelepaa… :’(

  22. jovan on February 11th, 2013 14:41

    jako tuzno!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1

  23. Miks .. :) on June 2nd, 2013 10:58

    Stvarno je dirljiva ….. I ja sam isto tako posto mi deda boluje od raka?? !!!

  24. SONEEEEEEEEE on January 16th, 2014 15:29

    Pa na kraju mu sledece jutro mama umrla.

  25. dejana on January 21st, 2014 16:31

    koja je tema???

  26. Andrijana on January 22nd, 2014 13:53

    prica je stvarno prelepa :D

  27. :/ on January 24th, 2014 0:32

    Зора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

Leave a Reply