BOGOJAVLJENSKA NOĆ

Čitavu kasabu obavio je gusti mrak i samo što u maloj, sirotinjskoj kućici, tamo na kraju mahale, još treperi slaba svjetlost. To je kratka svijeća lojanica, bori se sa smrću…
Na poderanom dušeku leži bolesna žena. Blizu njezine glave je malo pendžere, kraj njega sjedi mršavi i blijedi sedmogodišnji mališa, pa zamišljeno gleda u nebo. Nalaktio se na kraj pendžera, podnimio se rukom, pa niti se miče niti govori.
- Majko boli li te puno?
- Oh..boli…
- Ne boj se sve će proći!
Po svemu nebu osule se zvijezde i kao da se smješkaju na njega.
Jedna zvijezda zatreperi, poleti i iščeznu u noći, ostavivši za sobom svijetao trag…
- Sad će! – tiho prošapta.
On je mislio da će sada popadati još nekoliko zvijezda i tada će biti ono što upravo i čeka: da će se otvoriti nebesa. Baš jutros je razgovarao sa svojim drugovima u školi, te jedan reče da se uvijek o ponoći, uoči Bogojavljenja, otvore nebesa. I tad, šta god ko zaželi, neka zaište, pa će mu se ispuniti.
- Ja ću iskati zlatna konja!- reče jedno.
- Ja carske haljine!
Samo je on šutio.
- A ti šta ćeš? – zapitaše ga.
- Ja… da mi ozdravi majka…
Već je smislio i rečenicu koju će reći. Ali mora brzo izgovoriti, pošto se nebo začas zatvori.
- Bože da mi ozdravi majka! – tako će reći.
- Majko! – zovnu je tiho. Još malo pa ćeš ozdraviti! A zatajio je kako će ozdraviti. Htio je najprije da joj izmoli od boga zdravlje, pa tek ujutru, kad se probudi zdrava i vesela, da joj kaže kako je čekao otvaranje nebesa i kako je on Boga umolio. Ujedanput kao da nestade svijeh zvijezda s neba… pa nije to da su trepnule i iščezle, nego kao da ih je neko zaklonio mračnim čaršavom. Malo-pomalo osvijetli malu sobicu jače nego što je lojanica osvjetljavala, dok ujedanput strašno sinu. I blisne tolika svjetlost da malome čisto zaslijepi oči. “Otvorila se nebesa”, kao da mu sinu kroz glavu.
glasno izgovori naučene riječi:
- Bože, da mi ozdravi majka!
Kako to reče svijetlost nestade. A tog istog časa on lijepo ugleda majku kako se diže s dušeka i ide njemu da ga zagrli. Ona bijaše sada tako lijepa, krepka, zdrava, kakvu je on poznavao dok je bio vrlo mali. A ona ga pritiste na prsa i poče ljubiti, toplo ljubiti. Ti poljupci bijahu mu tako dragi, tako slatki!. Čisto ne zna šta bi radio od prevelike sreće. Pa i on zagrli nju i poče joj vraćati još toplije i jos slađe.
Zora je osvanula kad se probudio.

Svetozar Ćorović

27 Responses to BOGOJAVLJENSKA NOĆ

  1. marijatod says:

    da sam to samo znala pre mnogo godina, možda bisve bilo drugačije…nisam znala zaBogojavljensko nebo!

  2. Vladana says:

    Ali ovo nije do kraja ispricano, na kraju se on budi..i vidi da mu je majka umrla…:( Bas tuzno!:(

  3. TaShA PFC says:

    eeeee ima li ovaj tekst preprican negde……..:-)

  4. Teryka says:

    dobro je sto nema kraj :((((

  5. Safeta says:

    Mislim da je vise prepisano nego prepricano…:P

  6. MARIJA says:

    EXTREA SMA DA PREPISEM….I GOTOVO PREPRICAVANJE

  7. Panic says:

    Gde mogu naci ceo tekst? Brzo ! :D

    • :/ says:

      Зора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  8. urosh says:

    a gde je kraj xD

  9. trajche says:

    Evo nastavka.
    Зора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  10. lmfao says:

    Moze li molim vas sastav o opisu glavnog lika HITNO POTRBNOOO bAR DVIJE TRI RECENICE ZA TAKMICENJE JE DO SUTRA MI TREBA MOLIM VAS

  11. SELENA says:

    aa de je nastavak! :o

  12. Stasa says:

    Jako mi je svidela ova prica…Samo bih vas molila,da li ima roman,ili nema?

  13. Stasa says:

    I gde je nastavak?

  14. FILIP says:

    kako da nadjem celu pricu

    • Filip Vasic says:

      ора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

    • Miks .. :) says:

      Stvarno je dirljiva ….. I ja sam isto tako posto mi deda boluje od raka?? !!!

  15. Filip Vasic says:

    Evo vam nastavak
    3ора је сванула кад се пробудио. Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мама. “Кроз трепавице је погледао у мајку , на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај , да мама неће оздравити! Говорио је небу и захвалио Богу што му је мама отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мама бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

  16. Žaklina says:

    Lepa je priča :)

  17. melina says:

    tuzan krajjjjj

  18. djordje says:

    mnogo tuzna prica radili smo je sada na srpskom.

  19. Micyy says:

    ja sam plakala….prica je prelepaa… :’(

  20. dejana says:

    koja je tema???

  21. Andrijana says:

    prica je stvarno prelepa :D

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

  • MISAO NEDJELJE

    "Mnogi od nas imaju vaspitno zapuštene roditelje." - Hajne Ferlag
  • Kategorije

  • Arhiva