Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće.
Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti?
Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena. Grane nam niču iz ušiju. Neka se rascvetaju.
Mi smo više od proleća nego proleće. Vodoskok mleka i mermera.
Hej, ja! Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom. Pobacaj naše stare slike.
To nismo na njima mi, nego uspomena na nas.
Miroslav Antić
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- NAUČI KAKO BITI ZADOVOLJAN SA MANJE Prestani kupovati nepotrebno. Pobacaj pola svojih stvari. Od preostalih ponovo...
- OPLJAČKANA MLADOST Stavi mi svoju glavu na rame, jadna moja muzo!...
- KAKO LJUDI GRIJEŠE Zaljubiti se znači – voljeti podudarnosti, voljeti znači – zaljubiti...
- VOLIM DA BUDEM S TOBOM “Volim da budem s tobom zato što se nikada...
- PRVI ZAGRLJAJ Zagrljena lepotom, i umna, Bleda kao tuga, mesečina, Izraza božanstva...
- BOL Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći nego što je...
Ma tko bi drugi ovako nešto napisao nego MIka, to samo može on. “To nismo na njima mi” – kako tužno. ;(
“Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom.” – Da, samo On ! Ipak cu sacuvati slike jer je na njima “neko nama drag i poznat”
Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci.
Citam svaku recenicu sa odusevljenjem..