ILUZIJA

Tražili smo se po tuđim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim…
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve…
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim…
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena…
San koji uzleće iznad kletve…

Ne, nisi ti iluzija… Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti…

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena…
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi…
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena…
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi…?

Ne, nije sve iluzija… Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi.

Dragana Konstantinović

Tweet

POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:

1. ILUZIJA POSJEDOVANJA KONCENTRACIJE Pravoslavni mistici su u svojim propovijedima govorili da treba...
2. ISKUSTVO Iskustvo nam savetuje da se treba bojati, da treba biti...
3. AKO TI SVETLOSTI NEDOSTAJE Ako ti svetlosti nedostaje uzmi me. Noć da sam noć...
4. U PLAVOJ TIŠINI Ćutim, u krvi kuljaju krici… Grebem po zidovima koje sam...
5. VUDI ALEN Nije baš da se bojim umrijeti, samo ne želim...
6. KAO PESMA Još se danas, rođena, moglo plavo voleti tu, gde...