Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše
ZORAN RADMILOVIĆ
++
Hvala Prolazniku!
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- UVEK SVE MOŽE NEŽNIJE Uvek sve može nežnije, pogledaj dlanove mesečevog sjaja, siluetu mladića...
- KAD ODEŠ Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se...
- JA I JA O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova...
- SUNCE O, ti lepoto jarko žuta. Što greješ svačiju dušu....
- STRAH IZ RUKAVA Istrči ponekad strah iz rukava, prevari me – ja...
- ODAKLE MENI TI? Odakle meni u džepu vetar Koji je mrsio tvoju...
Prekrasno!:)
da li je potreban komentar?Sve je rečeno.Hvala velikom Zoranu,ne nadmašnom
Tuzno ali istinito.
Boze, kako je svu tugu izlio u ove reci.
Nevjerovatno koliko dobro…..Istina ziva.
Prelepo… Hvala Prolazniku. Samo neka nastavi tako da nas uveseljava, ili pak rastuzuje tekstovima koje salje. Pozdrav svim “mudrim misliocima”.