Ne marim da pijem, al’ sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al’ kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak’o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: “Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.”
I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Vladislav Petković Dis
++
Hvala Petru!
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- RAZUMLJIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada...
- NE MOGU TI Treba mi vremena da Da ne vidim ono što vidjeti...
- PIJAN U PONOR OTIĆI O ludače, divna pijanico! Kada razvališ svoja vrata i...
- SPORA IGRA Da li si ikad gledao djecu na ringišpilu? Ili slušao...
- ZABORAV Zaboravilo je vreme da mu je u opisu posla proticanje,...
- NE OSVRĆI SE NIKAD Ne osvrći se nikad i ne misli često na neku...
VAŠI KOMENTARI