Zarobljena između svetova
u javi svoga sna,
tu na rubu njegovih usana,
svojim tražim tajne puteve
na njegovim leđima,
i niže, u najčulnijim dubinama…
klizim mu među prstima, kao saten,
od vrha do dna,
darujem mu greh
zavodljivim očima,
prekrasna i ranjiva,
divlja, neukrotiva,
znatiželjna i nestašna…
nema pitanja, nema odgovora,
nema razloga, nema izlaza,
zariva nokte u moje snove,
na vlažnim usnama
ostaju tvoje.
Nisi me pripitomio…
zato što toliko na tebe ličim.
~ Ružica Blagojević
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- JEDNO Da, mogli smo biti jedno, koren u korenu, kap u...
- BITI JEDNO Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi...
- MOŽEŠ LI NAUČITI DUŠU DA OBUHVATI JEDNO Možeš li naučiti dušu da obuhvati Jedno a da...
- DVA LISTA Najdraža moja, jutros sam gledao treptaj svjetlosti između crvenog...
- POVRATAK Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko...
- ISKRA ŽIVOTA U OKU MOM Osećam da sam živa, pogledaj unutra videćeš mene videćeš srce...
lijepa