Yearly Archives: 2009

10 SVAKODNEVNIH PITANJA


Koliko često istinski slušam druge?

Koliko se često smijem?

Koliko često s radošću pozdravljam ljude oko sebe?

Koliko često pomažem nepoznatim ljudima?

Koliko često uživam u sebi?

Koliko često posjećujem ili pozivam druge kod sebe?

SVAKI DAN JE SPECIJALAN

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koje su pripadale njegovoj ženi, izvadi jedan papirni zamotuljak i reče: ‘Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.’ Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, prije otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrijebila”. Čuvala je to za neku ’specijalnu priliku’. ‘Dobro…mislim da je sada prava prilika za to’. Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati na pogrebu. Njegova žena je umrla. Okrenu se prema meni i reče: ‘Ne čuvaj nikada ništa za specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan’.
Još uvijek mislim na

ZA STARU KRNJAVU


Poznajem jednu ženu

Koja stalno kupuje slagalice
Kineske

Slagalice

Pločice

Žice

Djeliće koji se na kraju sklope

U neku cjelinu.

Ona matematički

Rješava sve svoje

Slagalice

Živi pored mora

Iznosi šećer za mrave

I vjeruje

DA LI POSTOJI ZLO?!


Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio
da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?
Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao
da je vjera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno”, odgovorio je profesor.

SREĆA

Sreća je smisao i svrha života,
jedini cilj čovjekovog postojanja.
Aristotel

Izvjesna količina napetosti neizbježan je dio života,
a izvjesna količina tjeskobe znak je življenja. Štaviše,
sreća se mora zaslužiti. Ona ne dolazi u pilulama.
Artur Gordon

Biti srećan znači biti slobodan, ne od boli i straha,
već od brige ili teškoće!
Odeon

Poput starog kopača zlata, moraš se pomiriti s tim da
trebaš iskopati mnogo pijeska iz kojeg ćeš poslije strpljivo
isprati nekoliko sićušnih zrnaca zlata.
Doroti Brajant

MOŽE LI SE SREĆA KUPITI NOVCEM?

Da li se sreća može kupiti? Publicista Bendžamin Volas probao je najskuplja svjetska vina, odjeću, automobile, hranu… i otkrio da…

Saznajte sami.

NIJE VAŽNO…

 


Čovjek je nerazuman, nelogičan i sebičan. Nije važno. Voli ga!

Ako činiš dobro, pripisaće to tvojim sebičnim ciljevima. Nije važno. Čini dobro!

Ako ostvariš svoje ciljeve, naći ćeš lažne prijatelje i iskrene neprijatelje. Nije važno. Ostvaruj svoje ciljeve!

Dobro koje činiš sutra će biti zaboravljeno. Nije važno. Čini dobro!

Poštenje i Iskrenost učiniće te ranjivim. Nije važno. Budi Pošten i Iskren!

Ono što si stvarao godinama, u času bi moglo biti razrušeno. Nije važno. Stvaraj!

Ako pomažeš ljudima, možeš loše proći. Nije važno. Pomaži im!

LJUBAV

Da li je istina ono što piše Kalevali:
“Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima?”

Da li je istina ono što govore u Basri:
“Ljubav je kao senka. Ako trčiš za njom, nikad je nećeš stići.
Ako joj okreneš leđa, pratiće te”.

Neko je negde rekao i hvala mu:
“Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta”.
Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek.

Nema male sreće i male bolesti.
Nema male krađe i male smrti.
Nema malog rata niti malog poštenja.
Nema maloga prijatelja i male tajne.
Nema maloga čoveka i male ljubavi.

Ne okreći nikad leđa da bi te voleo.

Sećam se tvojih prvih zuba.
Sećam se tvojih prvih koraka.
Sećam se: Dečja bolnica u Novom Sadu.
Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdraviš.
I ozdravio si.

SREBRO


Na samrti pozva otac sina:
- Pogledaj kroz prozor sine i reci mi šta vidiš.
- Ljude, odgovori on.
Zatim mu pruži ogledalo da se pogleda
i upita ga opet šta vidi.

- Vidim sebe, odgovori on.
- Eto, sine! I prozor i ogledalo su
od istog stakla,
s tom razlikom što se na
staklu od ogledala
nalazi tanak sloj srebra.
I u životu je tako:

CILJEVI


Od cilja vodi hiljadu puteva, do cilja samo jedan.

Montenj

Ako ostvariš svoje ciljeve, naći ćeš lažne prijatelje i iskrene neprijatelje. Nije važno, ostvari svoj cilj!

Majka Tereza

Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće ništa da učini, nađe opravdanje.

Pikaso

Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva.

Ajnštajn

NAVIKE SREĆE

Predavanje budističkog monaha, francuskog porijekla, Metju Rikara o navikama koje nas vode ka sreći. Rikar je rođen u Parizu kao sin Žan Fransoa Revela, poznatog francuskog filozofa i doktorirao je na molekularnoj genetici. Iako je odrastao u intelektualnom okruženju i sam stekao izvanredno obrazovanje, odlučio je da ostatak života provede u Nepalu, na obroncima Himelaja kako bi izučavao tajne tibetanskog budizma.

EGO I BESOPSTVENOST

Veliki jogiji, sveci i mudraci postigli su toliko baš zato jer nisu bili povučeni mali šmokljani, već bogati veliki egoi, uštekani u dinamičko Tlo i Svrhu samog Kosmosa. Upravo zato što ego, duša i Sopstvo mogu biti istovremeno prisutni, mi bolje možemo razumjeti stvarno značenje “besopstvenosti”, pojma koji je uzrokovao neobičnu količinu pometnje. Ali besopstvenost ne znači odsustvo funkcionalnog ega/sopstva (to je psihotik, a ne mudrac); ona označava da neko nije više isključivo identifikovan s tim egom/sopstvom.

Jedan od mnogih razloga što imamo problema s pojmom “besopstvenog” je taj da ljudi žele da im njihovi “besopstveni mudraci” ispune sve sanjarije o “svetom” ili “duhovnom”, što obično označava stanje mrtvila od vrata nadole, bez tjelesnih potreba ili želja, uz neprekidni blagi osmjeh. Sve stvari s kojima ljudi tipično imaju problema – novac, hrana, seks, odnosi, žudnja -svega toga njihovi sveci moraju biti lišeni. “Besopstveni sveci” lišeni ega koji su “iznad svega toga”, to je ono što ljudi žele. Žele bestjelesne utvare. Religija će, vjeruju ljudi, jednostavno ukloniti sve niže instinkte, porive i odnose, pa tako u religiji ne traže savjet kako da žive život s entuzijazmom, već kako da ga zaobiđu, da ga potisnu, da ga poreknu, da ga izbjegnu. Drugim riječima, tipična osoba želi da duhovni mudrac bude “manje od osobe”, nekako lišen svih nezgodnih, sočnih, kompleksnih, živućih, željnih, porivnih sila koje pokreću većinu ljudskih bića. Očekujemo od naših svetaca da budu odsutnost svega što pokreće nas! Sve stvari koje nas plaše, zbunjuju, muče, zapanjuju: želimo da naši sveci s njima nemaju nikakve veze. I upravo ta bezveznost, ta ništenost, to “manje od osobe”, to je ono što često mislimo kad kažemo “bezega” ili “besopstveno”. Ali “bez ega” ne znači “manje od osobnog”, već upravo “vi.e od osobnog”. Ne personalno minus, već personalno plus – sve normalne personalne odlike plus neke transpersonalne.

10 RAZLOGA ZAŠTO SREĆA POVEĆAVA PRODUKTIVNOST


Ako ste preduzetnik razni savjetnici za povećanje produktivnosti savjetovaće vam da razvijete sisteme tipa: prioritetizacija radnih zadataka, detaljan dnevnik utrošenog vremena, spisak obaveznih aktivnosti, struktuiranje radnog kalendara itd. E pa, sve to nema nikakve veze sa životom tvrdi stručnjak za sreću na radnom mjestu, Aleksandar Kjerulf. Ukoliko želite obezbjediti veću produktivnost vaših radnika na radnom mjestu prva stvar koju morate učiniti je da stvorite atmosferu u kojoj će se radnici osjećati srećno na poslu. Ovo nikako ne znači da trebate sve sisteme za povećanje produktivnosti odmah odbaciti, ali oni uglavnom samo rješavaju problem na površini dok dubinski problem ostaje netaknut.

Stoga vam donosimo 10 najznačajnijih razloga zbog kojih je sreća na poslu najvažniji podstrekač povećane produktivnosti.

1. Srećni ljudi rade bolje od ostalih

Srećni ljudi su uglavnom raspoloženi i imaju bolje odnose s radnim okruženjem. Sve ovo donosi:

  • bolji timski rad,
  • bolje odnose s zaposlenima ako ste na upravljačkoj poziciji,
  • zadovoljnije mušterije ako radite u sektoru usluga,
  • povećana prodaja ukoliko ste u sektoru prodaje.

IZVOD IZ KNJIGE ROĐENIH (kratka autobiografija)

Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Mađarskoj a završio je trgovačku akademiju u mestu rođenja izvesnog gospodina Viraga koji će, milošću gospodina Džojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da je izvesna liberalna politika Franje Josipa II kao i želja za integracijom navela moga dedu da svom još maloletnom sinu mađarizuje prezime; mnoge pojedinosti iz porodične hronike ostaće, međutim, zauvek nerazjašnjene: godine 1944. moj otac kao i svi naši rođaci biće odvedeni u Aušvic, odakle se skoro niko od njih neće vratiti.

Među mojim precima sa majčine strane nalazi se jedan legendarni crnogorski junak, koji će se opismeniti u svojoj

  • MISAO NEDJELJE

    "Znanje je ljudsko neznatno i pametan čovjek ne živi od onoga što zna." - Meša Selimović
  • Kategorije

  • Arhiva