Izgubio sam suprugu u jesen 2004. godine. Brak nam je trajao samo 7 godina. S tim da smo zadnje dvije proveli uglavnom po bolnicama, u očajnoj borbi sa rakom. Koju smo na kraju i izgubili.
Za vrijeme našeg porodičnog života supruga je imala običaj da nas, za svaku godišnjicu naše svadbe, uslika zajedno. Nakon toga sliku bi stavila u predivan ram i okačila na zid u hodniku.
- Neka ih tu! To su najsrećniji trenuci našeg života… – govorila bi svaki put. I dok nije umrla, imali smo sedam takvih slika.
Jedne noći 2003. godine, napravio sam veliku glupost. Najveću grešku u svom životu – prevario sam je sa drugom ženom. A istovremeno, gotovo neprestano sam joj se kleo u moju ljubav prema njoj i kako ću joj ostati vjeran cijeloga života.
Dvije sedmice prije njene smrti, skupio sam snage i rekao joj za to. Ona me pogleda, nasmija se nekako čudno i reče: – Znam!
Prije otprilike mjesec dana, kada sam, kao i obično, bio sam u kući, po ko zna koji put zagledao sam se u naše slike na zidu. I odjednom oko mi privuče ram na jednoj slici. Pogledao sam malo bolje i vidio slovo V. Na moje zaprepaštenje vidio sam da je na svakom donjem desnom uglu rama bilo urezano po jedno slovo! Ovo su bila slova:
V – I – D – I – I – Z – A
Odmah sam podigao svaki od ramova i pogledao zid iza njih. Ali tamo nije bilo ničega. I dok sam se čudio svemu tome, iznenada mi sinu nešto. Brzo sam skinuo sve ramove sa zida i počeo da ih nervozno rastavljam. Bio sam apsolutno siguran da znam šta radim.
I…eto, nisam pogriješio. Bilo mi je teško da povjerujem da je na vrhu svake slike bilo prilijepljeno jedno pisamce! Za svaku godinu provedenu zajedno, supruga bi mi pisala prekrasne riječi pune ljubavi i nježnosti, stavljala ih u predivan koverat i lijepila na pozadinu rama. Međutim, koverat koji je bio iza slike od 2003. godine bio je crn. A na listiću koji sam izvadio bilo je napisano ovo:
“14. mart 2003. god. Danas su me tvoje oči pogledale tako, kao da si bio sa nekom drugom…Nije potrebno da mi to govoriš. Znam.”
………
Sada je 2008. godina. Prošle su četiri godine, otkako sam je izgubio. I pet, otkako sam je prevario sa drugom. Duša me moja i danas boli zbog toga…
Ali makar i ovako kasno, bar sam uspio da saznam:
“Žene znaju, razumiju i osjete svaki put kada im muškarci naprave neku glupost.”
…prosto sam želio da moju priču podijelim sa nekim.
Priča je navodno istinit događaj.
Autor je ostao nepoznat.
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- ZAŠTO ŽENE PLAČU? Dječak upita svoju majku: “Zašto plačeš?” “Zato što sam...
- TRGOVAC I NJEGOVE ŽENE Bio jednom jedan trgovac koji je imao četiri žene. Volio je...
- DRAGI KAMEN MUDRE ŽENE Neka mudra žena, putujući kroz planinu nađe u jednom...
- PISMO JEDNE ŽENE Koračam bosa tvojim tragom Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu...
- ŽENE SU KAO DECA Žene su kao deca. Imaju nerazumljive porive da postavljaju čudna...
- KAKO SU MUŠKARCI I ŽENE POLAGANO UČILI DA VODE ZANIMLJIVE RAZGOVORE Zašto su nakon toliko vijekova iskustva ljudi i dalje tako...
da,zaista,ŽENE ZNAJU ili bolje reći osete,a isto tako,mudra je svaka ona koja odmah ne odreaguje-žena zna,kad je bolje ne podgrevati nešto što nije vredno spomena.A to je najveća kazna za onog KO ZNA šta je učinio
svidja mi se pricica…..
Ima jedna prica, verovatno je neki vec znaju,ali nema veze.
Profesor na fakultetu je odlucio da zapocne raspravu sa studentima pitanjem: DA LI JE BOG STVORIO SVE STO POSTOJI?? Studenti su uglas rekli da JESTE. Profesor upita: BOG JE TAKODJE STVORIO I ZLO? Studenti su zacutali,a professor srecan zato sto je uspeo da dokaze da je vera samo mit. Ali, ustade jedan student i upita: PROFESORE, DA LI POSTOJI HLADNOCA? Profesor odgovori: DA. Student: GRESITE, HLADNOCA NE POSTOJI, MI SMO IZMISLILI TERMIN HLADNO DA BI OBJASNILI ODSUSTVO TOPLOTE. Student opet upita: DA LI POSTOJI TAMA? Profesor odgovori DA. Student: GRESITE, TAMA NE POSTOJI, POJAM TAMA SMO MI IZMISLILI DA BI OBJASNILI ODSUSTVO SVETLOSTI. I konacno student: A DA LI POSTOJI ZLO? Profesor odgovori: ZLO POSTOJI. Student: GRESITE OPET, BOG NIJE STVORIO ZLO, ZLO JE ODSUSTVO BOGA U COVEKOVOM SRCU, ODSUSTVO DOBROTE I COVECNOSTI. Ovog puta profesor je zacutao…..
Student se zvao: ALBERT AJNSTAJN….
Prica je zaista divna,poucna i mislim da je istinita,bilo kako bilo,prelepa je,takodje pohvala i za Vladinu pricu,nisam je cuo do sad:)
naravno da žene znaju ali bolje da ne znaju
Izgleda kao da nije istinita priča, ali je ipak poučna. U našim očima izrazu i ponašanju se može videti mnogo više nego što mi to mislimo.
Čak i oblik tela i izgled mogu pokazati kakve osobine poseduje osoba.
Ovo za Ajnštajna je zanimljivo, ja se ne usuđujem da ispravljam svoje profesore kada mislim suprotno!