Sad shvatam:
nismo došli zadovoljni ko trave
što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.
Mi smo zvezde što ludo u mrak se stmoglave
i zbog jednog bljeska ne žale da izgore.
Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.
I prisutni smo zbog neba što mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.
Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog.
Sad svako pruža šape i nova čuda traži.
A sve je smešno,
i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre i ove dobre laži.
Prejeli smo se,
kažem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.
I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.
I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali,
i znamo šta smo dužni,
i šta smo juče hteli
i sutra šta ćemo hteti.
Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.
stigli smo gde se gmiže
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali,
i znamo šta smo dužni,
i šta smo juče hteli
i sutra šta ćemo hteti.
Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.
I najzad:
tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave
željne da budu sunce makar trenutak samo.
tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave
željne da budu sunce makar trenutak samo.
Mika Antić
POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:
- ANTOLOGIJA NEŽNOSTI ni u jednoj antologiji nežnosti nije zapisano tvoje ime nijedna...
- ŠTA JE NEBO DŽONATANE? Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo....
- SUNCE O, ti lepoto jarko žuta. Što greješ svačiju dušu....
- ISTINITA PESMA Tako sebi uvrtimo u glavu, da smo nešto bolji...
- SENKA Zbog svega što smo najlepše hteli hoću uz mene...
- KAO PESMA Još se danas, rođena, moglo plavo voleti tu, gde...
Staze
Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje:
Idem trnju da se vrnem.
Ja ustupam cveća staze
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka!
Djura Jaksic
-Gospodine, kazem mu ja, video sam coveka koji preskace neverovatne visine.
Kako to cini kad nije jaci od drugih, ne trci brze od drugih, niti je umesniji i lukaviji?
Taj covek, kaze mudrac, uzima zalet kao da ce preskociti oblake.
Stoga i ne primecuje to sto mu je pod nogama. Treba preskakati nebo.