U drvenom koritu plovila je nebom
I lovila kišonosne oblake
Činila je još mnoga
Manja i veća čuda
Nastavila je da se meša
U poslove živih
Da je nauče redu
I bolje zakopaju
U hrastovom sanduku
Crvenu čizmicu
Sa svežim tragovima blata
Onu drugu izgubljenu čizmicu
Tražiću do kraja života
PEPELA
Jedni su noći drugi zvezde
Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći
Opet svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noć poslednja bude i zvezda i noć
sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra
*
Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena.
Gledam te.
Ti me ne vidiš.
Između nas je slepo sunce.
Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut.
Zoveš me
Ja te ne čujem.
Između nas je gluhi vazduh.
Po izlozima usne moje traže
Tvoj osmeh.
Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen.
Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš.
Praznina te je zagrlila.
Po trgovima
Suza tvoja traži
Moje oči.
Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim danom tvojim sastane.
Samo u snu istim predelima hodamo.
POSLJEDNJA IGRA
Sahranjujem majku
Na starom prenaseljenom
Novom groblju u Beogradu
Sanduk se s mukom spušta
U usku plitku raku
I leže na očev
Nestaje brzo ispod prvih grudvi
Dva mlada gologlava grobara
Skaču po nevidljivom sanduku
I nabijaju zemlju
Na podignutim njihovim lopatama
Sijaju dva popodnevna sunca
Vesela moja majka
Sa ushićenjem bi gledala
Ovu igru u njenu čast
*
ZABORAVAN BROJ
Bio jednom jedan broj
Čist i okrugao kao sunce
Ali sam mnogo sam
Počeo je da računa sa sobom
Delio se množio
Oduzimao se sabirao
I uvek ostajao sam
Prestao je da računa sa sobom
I zaključao se u svoju okruglu
I sunčanu čistotu
Napolju su ostali usijani
Tragovi njegovog računanja
Počeli su da se jure po mraku
Da se dele kad se množe
Da se oduzimaju kad se sabiraju
Onako kako se to u mraku već radi
I nije bilo nikog da ga zamoli
Da tragove zaustavi
Loading ...
Bravo za Vaska Popu..