MALI PRINC - Antoan de Sent Egziperi XVII-XVIII

XVII

Kad čovek želi da bude duhovit, dešava se da malčice slaže. Nisam bio sasvim pošten kad sam vam govorio o fenjerdžijama. Mogao bih da stvorim pogrešan utisak o našoj planeti kod onih koji je ne poznaju. Ljudi zauzimaju vrlo malo mesta na Zemlji. Kad bi dve milijarde stanovnika koji naseljavaju Zemlju stajali malo stisnuti kao na nekom zboru, lako bi se mogli smestiti na trg dvadeset milja dug i dvadeset milja širok. Čovečanstvo bi se moglo zbiti na najmanje ostrvce u Tihom okeanu.

Odrasle osobe neće vam naravno verovati. One zamišljaju da zauzimaju mnogo mesta. Smatraju sebe važnim kao baobabi. Preporučite im neka računaju. One obožavaju brojeve: to će im se dopasti. Ali ne gubite vreme na taj dosadni zadatak. Nema smisla. Imajte poverenja u mene.

Pošto se našao na Zemlji, mali princ je bio veoma iznenađen što ne vidi nikog. Već se uplašio da nije pogrešio planetu, kad se neki prsten boje meseca pokrete u pesku.

– Dobro veče, reče mali princ za svaki slučaj.

– Dobro veče, reče zmija.

– Na koju sam planetu pao? upita mali princ.

– Na Zemlju, u Afriku, odgovori zmija.

– Oh! Zar na Zemlji nema nikoga?

– Ovo je pustinja. U pustinjama nema nikoga. Zemlja je velika, reče zmija.

Mali princ sede na jedan kamen i podiže oči nebu:

– Pitam se, reče on, da li su zvezde osvetljene zato da bi jednog dana svako mogao naći svoju. Pogledaj moju planetu. Ona je upravo iznad nas… Ali kako je daleko!

– Lepa je, reče zmija. Zašto si došao ovamo?

– Imao sam teškoća sa jednim cvetom, odgovori mali princ.

– O! reče zmija.

I oboje zaćutaše.

– Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Čovek se oseća malo usamljen u pustinji…

– Čovek je usamljen i među ljudima, reče zmija.

Mali princ je dugo posmatrao zmiju:

– Čudna si ti životinja, progovori on najzad, tanka kao prst…

– Ali sam moćnija od kraljevskog prsta, reče zmija.

Mali princ se osmehnu:

– Nisi baš tako moćna… nemaš čak ni noge… nisi u stanju ni da putuješ…

– Mogu te odneti dalje nego brod, reče zmija.

Ona se omota oko noge malog princa kao zlatna grivna.

– Onaj koga ja dodirnem, vraća se u zemlju odakle je i došao, dodade ona. Ali ti si čist i dolaziš sa jedne zvezde…

Mali princ ne odgovori ništa.

– Žao mi te je, tako slabog, na ovoj Zemlji od kamena. Mogu ti pomoći jednoga dana ako budeš mnogo žalio za svojom planetom. Mogu…

– Oh! Razumeo sam vrlo dobro, reče mali princ, ali zašto uvek govoriš u zagonetkama?

– Ja ih sve rešavam, reče zmija.

I oboje zaćutaše.

XVIII

Mali princ pređe pustinju i srete samo jedan cvet. Cvet sa tri listića, neki beznačajni cvetić…

– Dobar dan, reče mali princ.

– Dobar dan, odgovori cvet.

– Gde su ljudi? učtivo zapita mali princ.

Cvet je jednoga dana video neki karavan kako prolazi:

– Ljudi? Ima ih, verujem, pet ili šest. Spazio sam ih pre mnogo godina. Ali nikad se ne zna gde su. Nestalni su kao vetar. Nemaju korena i to im mnogo smeta.

– Zbogom, reče mali princ.

– Zbogom, reče cvet.

Tweet

POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:

1. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XI-XII XI Na drugoj planeti živio je neki uobraženko. –...
2. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XIX-XX XIX Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine...
3. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXI-XXII XXI Tada se pojavi lisica. – Dobar dan, reče...
4. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
5. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
6. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XV-XVI XV Šesta planeta bila je deset puta prostranija. Na...