MALI PRINC - Antoan de Sent Egziperi XV-XVI

XV

Šesta planeta bila je deset puta prostranija. Na njoj je stanovao neki stari Gospodin, koji je pisao ogromne knjige.

–Gle! Evo jednog istraživača! uzviknu on kad spazi malog princa.

Mali princ sjede na sto malo zaduvan. Toliko je već putovao!

– Odakle dolaziš? upita ga stari Gospodin.

– Kakva je to debela knjiga? upita mali princ. Šta vi radite ovde?

– Ja sam geograf, reče stari Gospodin.

– Šta je to geograf?

– To je naučnik koji zna gdje se nalaze mora, rijeke, gradovi, planine i pustinje.

– To je vrlo zanimljivo, reče mali princ. Najzad jedno pravo zanimanje! I on baci pogled oko sebe po geografskoj planeti. Još nikada nije vidio tako veličanstvenu planetu.

– Vaša planeta je vrlo lijepa. Ima li na njoj okeana?

– To ne mogu da znam, reče geograf.

– Ah! (Mali princ je bio razočaran.) A planina?

– Ne mogu ni to da znam, reče geograf.

– A gradova, rijeka i pustinja?

– Ni to ne mogu da znam, reče geograf.

– Ali vi ste geograf!

– Tačno, reče geograf, ali ja nisam istraživač. Nedostaju mi istraživači. Neće valjda geograf ići da broji gradove, rijeke, planine, mora, okeane i pustinje. Geograf je suviše važna ličnost da bi tumarao. On ne napušta svoju radnu sobu. On u njoj prima istraživače. Ispituje ih i bilježi njihove uspomene. I ako mu uspomene jednog od njih izgledaju zanimljive, geograf se raspituje o moralnoj vrijednosti istraživača.

– A zašto?

– Zato što bi istraživač koji laže izazivao velike nesreće u geografskim knjigama. A isto tako i istraživač koji mnogo pije.

– A zašto?

– Zato što pijanice sve vide dvostruko. I tako bi geograf zabilježio dvije planine tamo gdje postoji jedna.

– Poznajem nekog, reče mali princ, ko bi bio rđav istraživač.

– Možda. Dakle, kada moralna vrijednost istraživača izgleda dobra, onda se ispituje njegovo otkriće.

– Ide se na lice mjesta?

– Ne. To je suviše zamršeno. Ali se traži od istraživača da pribavi dokaze. Ako je u pitanju, na primjer, otkriće neke velike planine, onda se od njega traži da donese odatle veliko kamenje.

Geograf se odjednom uzbudi.

– Ali ti, ti dolaziš izdaleka! Ti si istraživač! Opiši mi tvoju planetu!

I geograf, otvorivši svoju ogromnu knjigu, zareza olovku. Kazivanja istraživača najpre se zapisuju olovkom. Da bi se zapisalo mastilom čeka se da istraživač podnese dokaze.

– Dakle? upita geograf.

– Oh! kod mene, reče mali princ, nije naročito zanimljivo, sve je tako malo. Imam tri vulkana. Dva živa vulkana i jedan ugašen. Ali nikad se ne zna.

– Nikad se ne zna, reče geograf.

– Imam i jednu ružu.

– Ne bilježimo cvijeće, reče geograf.

– Zašto? To je najljepši cvijet!

– Zato što je cvijeće prolazno.

– Šta znači to “prolazno”?

– Geografije su, reče geograf, najdragocjenije knjige. One nikad ne zastarijevaju. Vrlo je rijetko da neka planina promijeni mjesto. Vrlo je rijetko da neki okean presuši. Mi pišemo o stvarima koje su vječne.

– Ali ugašeni vulkani mogu proraditi, upade mu u riječ mali princ. Šta znači “prolazno”?

– Bilo da su vulkani ugašeni ili živi, za nas je to svejedno, reče geograf. Za nas je važna planina. Ona se ne mijenja.

– Ali šta znači “prolazno”? ponovi mali princ koji nikada u svom životu nije odustajao od već jednom postavljenog pitanja.

– To znači “ono što će ubrzo nestati”.

– Moja ruža će uskoro nestati?

– Naravno.

“Moja ruža je prolazna, reče u sebi mali princ, a ima samo četiri trna da se brani od svijeta. I ja sam je ostavio sasvim samu kod kuće!”

Tada je prvi put zažalio. Ali se ponovo ohrabri:

– Šta mi savjetujete da posjetim? upita on.

– Planetu Zemlju, odgovori mu geograf. Ona je na dobrom glasu…

I mali princ pođe misleći na svoju ružu.

XVI

Sedma planeta bila je dakle Zemlja.

Zemlja nije ma kakva planeta! Računa se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajući, naravno, crnačke kraljeve), sedam hiljada geografa, pet stotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanica, trista jedanaest miliona uobraženih ljudi, to jest oko dvije milijarde odraslih osoba.

Da biste dobili predstavu o veličini Zemlje, reći ću vam da je prije pronalaska elektrike bilo potrebno držati, na svih šest kontinenata, čitavu vojsku od četiri stotine šezdeset dvije hiljade pet stotina jedanaest fenjerdžija.

Posmatrano izdaleka to je stvaralo velelepan utisak. Pokreti te vojske bili su ujednačeni kao pokreti nekog baleta u operi. Najprije je dolazio red na fenjerdžije na Novom Zelandu i u Australiji. Zatim bi ovi, pošto bi upalili svoje svetionike, odlazili da spavaju. Zatim su ulazili u igru fenjerdžije u Kini i u Sibiru. Onda bi i njih nestalo iza kulisa. Tada su nastupale fenjerdžije u Rusiji i Indiji. Zatim oni u Africi i Evropi. Pa oni u Južnoj Americi. Onda u Sjevernoj Americi. I nikad nisu griješili kojim redom treba da se pojave na pozornici. To je bilo veličanstveno.

Samo su fenjerdžije jedinog svetionika na Sjevernom polu i njegov kolega na jedinom svetioniku na Južnom polu, vodili besposličarski i bezbrižan život: oni su radili dvaput godišnje.

Tweet

POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:

1. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XI-XII XI Na drugoj planeti živio je neki uobraženko. –...
2. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XIX-XX XIX Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine...
3. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XVII-XVIII XVII Kad čovek želi da bude duhovit, dešava se...
4. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
5. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
6. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXI-XXII XXI Tada se pojavi lisica. – Dobar dan, reče...