MALI PRINC - Antoan de Sent Egziperi V-VI

V

Svakog dana saznavao sam ponešto o planeti, o odlasku, o putovanju. To je dolazilo sasvim lagano, kako bi mi palo na pamet. Tako sam, trećeg dana, čuo uzbudljivu priču o baobabima.

I ovoga puta bilo je to zahvaljujući ovci, jer me mali princ, kao obuzet nekom ozbiljnom sumnjom, iznenada upita:

– Istina je, zar ne, da ovce jedu šiblje?

– Da, to je istina.

– Ah! zadovoljan sam.

Nisam razumio zašto je tako važno što ovce jedu šiblje. Ali mali princ dodade:

– Prema tome, one jedu i baobabe.

Skrenuh pažnju malom princu da baobabi nisu šiblje, već drveće veliko kao crkva, i da, čak i kad bi sobom poveo čitavo krdo slonova, ti slonovi ne bi bili kadri da iziđu na kraj ni sa jednim jedinim baobabom.

Pomisao na krdo slonova zasmija malog princa.

– Trebalo bi ih naslagati jedne na druge…

Ali mudro primijeti:

– I baobabi su mali prije no što porastu.

– To je tačno. Ali zašto hoćeš da tvoje ovce pojedu male baobabe?

On mi odgovori: ”Idi, molim te!” kao da je to sasvim jasno. Morao sam mnogo da se napregnem da bih sve to razumio.

I zbilja, na planeti malog princa bilo je, kao i na svim drugim planetama, plemenita bilja i korova. Prema tome, dobrog sjemena plemenitog bilja, a lošeg sjemena korova. Ali sjeme je nevidljivo. Ono spava skriveno u zemlji sve dotle dok mu ne padne na pamet da se probudi. Tada se ono isteže i tjera najprije plašljivo prema suncu jedan čarobni mali bezazleni izdanak. Ako je u pitanju izdanak rotkvice ili ruže, možemo ga slobodno pustiti da raste. Ali ako je u pitanju korov, moramo ga odmah iščupati, čim ga prepoznamo. Na planeti malog princa bilo je strašnog sjemenja… to je bilo sjemenje baobaba .Tle na njegovoj planeti bilo ga je prepuno. A ako baobaba ne iščupamo na vrijeme, nikada ga se ne možemo osloboditi. On preplavi cijelu planetu. Razriva je svojim korijenjem. I ako je planeta veoma mala, a baobaba ima u velikom broju, ona će se rasprsnuti.

“To je pitanje reda, rekao mi je kasnije mali princ. Kada čovjek završi svoje jutarnje udešavanje, treba pažljivo da uredi i planetu. Treba redovno čupati baobabe čim se počnu razlikovati od ruža, na koje mnogo liče kada su sasvim mladi. To je vrlo dosadan posao ali veoma lak.”

Jednog dana me je posavjetovao da se potrudim i da načinim lijep crtež ne bi li to usadio našoj djeci u glavu. “Ako budu jednog dana putovali, reče mi on, to im može koristiti. Ponekad nije zgoreg odložiti svoj posao za kasnije. Ali kad su u pitanju baobabi, to je uvijek strašna nesreća. Poznavao sam jednu planetu na kojoj je stanovao neki lijen čovjek. On je propustio da iščupa tri šibljike…”

I, prema uputstvima malog princa, nacrtao sam tu planetu. Ne volim da zauzimam stav propovijednika. Ali opasnost od baobaba je tako malo poznata, a one koji zalutaju na neki asteroid vrebaju tako velike nesreće da sam ovoga puta napravio izuzetak i prestao da se uzdržavam. Rekoh: ”Djeco, čuvajte se baobaba!” Na tom crtežu sam toliko radio samo zato da bih svoje prijatelje upozorio na opasnost koja i njima i meni već dugo vremena lebdi nad glavom, iako toga nismo svjesni. Nauk, koji sam im dao, vrijedio je truda. Možda ćete se pitati: Zašto u ovoj knjizi nema i drugih isto tako veličanstvenih crteža kao što je crtež baobaba? Odgovor je sasvim jednostavan: Pokušao sam, ali nisam uspio. Kad sam crtao baobabe, bio sam nadahnut osjećanjem da se ne smije odlagati.

VI

Ah! mali prinče, razumio sam, najzad, tvoj mali život pun sete. Uživanje u blagim sunčevim zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda. Ovu novu pojedinost saznao sam četvrtog dana ujutru, kad si mi rekao:

– Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo sunčev zalazak…

– Ali, treba čekati…

– Šta treba čekati?

– Čekati da sunce počne da zalazi.

Bio si najprije vrlo iznenađen, a zatim si se nasmijao samom sebi. I rekao si mi:

– Stalno mislim da sam kod kuće!

Kad je u Sjedinjenim Američkim Državama podne, cijeli svijet zna da u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno preletjeti za minut u Francusku da bismo prisustvovali sunčevom zalasku. Na žalost, Francuska je isuviše daleko. Ali na tvojoj maloj planeti bilo je dovoljno da svoju stolicu povučeš nekoliko koraka i da posmatraš suton kad god zaželiš…

– Jednog dana video sam četrdeset i tri puta kako sunce zalazi!

A malo poslije si dodao:

– Znaš… kada je čovjek tužan onda voli zalaske sunca…

– Zar si bio toliko tužan onog dana kada je sunce zalazilo četrdeset i tri puta?

Ali mali princ ne odgovori.

Tweet

POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:

1. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
2. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi IX-X IX Čini mi se, da je za svoje bjekstvo...
3. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XI-XII XI Na drugoj planeti živio je neki uobraženko. –...
4. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XIX-XX XIX Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine...
5. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XV-XVI XV Šesta planeta bila je deset puta prostranija. Na...
6. MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi XXIII-XIV XXIII – Dobar dan, reče mali princ. – Dobar...